Poetskim časom valjevskih đaka na Trgu pesništva i polaganjem cveća na humku Desanke Maksimović u Brankovini, otpočelo je obeležavanje jubileja, 125 godina od rođenja pesnikinje i 30 godina od njene smrti i osnivanja Zadužbine koja nosi njeno ime.

Potom je, na prigodnoj svečanosti u Centru za kulturu laureatu uručeno priznanje sa imenom velike poetese. Dobitnica ovogodišnje književne nagrade “Desanka Maksimović”, za ukupni doprinos srpskoj poeziji je pesnikinja i prevodilac, Zlata Kocić. Odluku da se ove godine nagrada dodeli Zlati Kocić jednoglasno je doneo žiri u sastavu: prof. dr Goran Maksimović, dr Slađana Ilić, prof. dr Đorđe Despić, dr Branko Vraneš i Vojislav Karanović. U obrazloženju žiri naglašava da je pesnikinja i prevodilac, dobitnica brojnih nagrada, prisutna u srpskoj književnosti duže od pet decenija. Takođe, da suština njene poetike „počiva na doživljaju jezika i njegove leksike kao svestranog ‘čuda’, koje omogućava opstanak pojedinca i njegove duhovnosti, ali i naroda”.

Pesnikinja preko melodioznosti stihova, preko višeglasnosti koju doživljava kao starinsko “dvoglasno pevanje”, uspostavlja duboku vezanost za narodni život i tradiciju, a zatim i za savremene refleksije te tradicije u svakodnevnom životu. Upravo u tim slojevima tradicije u kojima se objedinjuje prošlo i sadašnje, a nagoveštava buduće, sadržajna je i trajna “očaranost poezijom”, rekao je doc. dr Branko Vraneš.

Dobitnica nagrade je u svojoj besedi posebno istakla sećanje na, kako je rekla, poseban susret sa Desankom.

Posle njenog odlaska iz naše jave, i to upravo kada se navršilo četrdeset dana, usnila sam san. Prikazuje mi se, kao kamerom, njena soba, sa stvarima u kojima se oseća njeno prisustvo. Među tim predmetima je i nešto što mi je ostavila u nasleđe – prelepi, starinski, izrezbareni kovčežić. Prilazim mu, odižem poklopac, a unutra je čista svetlost. Eto, to je ona nama ostavila u nasleđe, to je ona sama bila i ostala - svetlost, rekla je Kocić.

Nagradu 30. put dodeljuje zadužbina “Desanka Maksimović” i njom je uspostavljen važan kontinuitet nagrađivanja najboljih pesničkih opusa na srpskom govornom području.

Desanka Maksimović je apsolutni fenomen srpske poezije i celokupne književnosti. To je pesnikinja sa 78 knjiga i ona je posebna figura naše kulture i književnosti. Tajna biološkog i pesničkog trajanja jeste tajna Desanke Maksimović. Sve mene društvenih i književnih turbulencija pesnikinje i zemlje i vremena u kojem je živela, donosile su joj i slavu, ali i pad. Ipak, ona se uvek mudro krila samo iza štita poezije, istakla je upraviteljica Zadužbine “Desanka Maksimović”, dr Svetlana Šeatović.

Matična biblioteka “Ljubomir Nenadović” je od osnivanja Zadužbine utkana u vezivno tkivo između grada Valjeva i Zadužbine, rekla je direktorka Matične biblioteke “Ljubomir Nenadović”, Violeta Milošević i dodala da je bila čast svih ovih godina biti organizator manifestacije koja ima nemerljiv kulturni značaj i čuvati sećanje na Desankin pesnički okean.

Gradonačelnik Lazar Gojković je poručio da Valjevo i Valjevci treba zauvek da ostanu ponosni potomci velike pesnikinje.

I nakon 30 godina od smrti Desanke Maksimović uspeli smo da u našim srcima i svakodnevici sačuvamo lik i delo velike pesnikinje. Siguran sam da vreme Desanke Maksimović i njenih večnih stihova nikada neće proći i da ćemo iz godine u godinu postajati svesniji lepote i dubine njene poezije, naglasio je Gojković.

Podeli članak na društvene mreže

Comments powered by CComment