Za fizička lica ove godine urađeno je preko 36.000 poreskih rešenja, a utvrđen iznos preko 246 miliona dinara. Iznos naplate u odnosu na isti period prošle godine niži je za sedam miliona.

Naplata iznosa poreza na imovinu niža je za 14 miliona kod fizičkih lica, dok je kod pravnih u odnosu na isti period prethodne godine manja za oko devet miliona. Poreska rešenja kasne, jer prioritet kod štampe rešenja imaju veliki gradovi, kao i zbog toga što je došlo do kašnjenja u unosu prijava i u pripremi štampanja rešenja. Prema rečima rukovodioca Odeljenja za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih prihoda Slavice Pavlović, poreska rešenja će na adresama obveznika biti tokom sledeće sedmice.

Što se tiče iznosa poreza, ništa bitno se neće menjati u odnosu na prethodnu godinu. I kod stanova i kod kuća će doći do malog povećanja, do 100 dinara u nominalnom iznosu na nominalnom nivou. Kod poslovnog prostora samo u prvoj zoni će doći do malog povećanja. Kod poljoprivrednog, šumskog, građevinskog zemljišta porez ostaje isti kao i prethodne godine. Poreski obveznici su u obavezi da plaćaju porez na imovinu po prethodnom rešenju. Svi koji su plaćali akontacije po prethodnom rešenju, sada kada prime poresko rešenje trebalo bi u roku od 15 dana, ukoliko je utvrđen veći iznos poreza, da plate razliku, kaže Slavica Pavlović.

Ukoliko poreski obveznici imaju dugovanja, mogu da podnesu zahtev za reprogram i ostvare pravo da plate iznos duga na rate i da im se otpiše 50 odsto kamate ukoliko redovno budu plaćali rate reprograma i tekuće obaveze, podseća Slavica Pavlović. Oni koji su bili ranije u reprogramu, a nisu ga ispoštovali, ne mogu iskoristiti to pravo.

Desiće se da, oni koji su podneli prijave na osnovu naslednih rešenja ili na osnovu kupoprodaje, pošto sve prijave idu preko notara za onu imovinu koja je uknjižena, i pošto prijave koje su stigle od notara nisu prenete u sistem, poreski obveznici dobiju rešenje na ime prethodnog vlasnika, što će u narednom periodu biti korigovano. Za onu koja nije uklnjižena, poreski obveznici su u obavezi sami da je podnesu, pojašnjava ona.

Pravna lica su imala rok da do 31. marta podnesu poresku prijavu, jer je u pitanju samooporezivanje. Do tada su bili u obavezi da plate razliku po prvoj akontaciji.

Novina je da su fizička lica oslobođena plaćanja posebne naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.

Pravna lica su od ove godine obveznici naknade. Zakon o javnim naknadama je uredio plaćanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine, prema kom sva pravna lica i preduzetnici koji obavljaju određene aktivnosti utiču na životnu sredinu, kaže Slavica Pavlović.

Kriterijumi za određivanje negativnog uticaja na životnu sredinu se utvrđuju u okviru pretežne delatnosti, pod kojom se podrazumeva ona koja je registrovana kod Agencije za privredne registre i poslu u kojem pravno lice ili preduzetnik ostvaruje najviši iznos prihoda. Prema tome se pravna lica i preduzetnici dele na one koji imaju veliki, srednji i mali negativan uticaj na životnu sredinu. Najviši iznos naknade je dva miliona, a najniži pet hiljada dinara.

Podeli članak na društvene mreže

Comments powered by CComment