Većina Valjevaca Dragutina – Gutu Markovića zna kao automehaničara koji je godinama popravljao automobile u radionici u jednoj od ulica u centralnoj gradskoj zoni, ali su retki oni koji znaju da on već decenijama slika.
Prvu samostalnu izložbu u Valjevu otvorio je u u osmoj deceniji u kafiću “Bela kuća”, gde je prikazao deo svog stvaralaštva, nastalog uglavnom poslednjih 15-tak godina. Kaže da se slikanjem bavi još od detinjstva, ali i da je dosta čitao i bio zainteresovan i za druge oblasti umetničkog stvaranja:
Bog me valjda nadario. Do ove izložbe je došlo zahvaljujući mojim prijateljima umetnicima i Sneži iz „Bele kuće“. Izloženo je između 25 i 30 radova. Moj dar prvi je primetio Josif Vidojković. On meje dolazeći kod mene u radionicu, usmeravao kako da radim. Pored njega bili su tu i drugi, koji su doprineli da moje slike zažive. Mada mi je ovo prva izložba u Valjevu, do sada sam učestvovao na nekim međunarodnim izložbama, pa to smatram priznanjem , ravnom onom akademskom. Uramljivanju slika dao je veliki doprinos i Milan Vitezović. U razgovoru sa prijateljima umetnicima, Vasom arhitektom, Dušanom Arsenićem, stolarom Milanom, koji mi je pripremao elemente za skulpture od drveta, koje su oduševile i valjevskog vajara Mila Jevtića, ulazio sam u likovnu umetnost kaže Dragutin Marković –Guta.
Valjda to nešto postoji u meni, kaže Guta, pa kad počnem da slikam nešto konkretno, često skrenem u apstrakciju. Pored umetnika, doprinos njegovom stvaralaštvu, dali su i unuci koji su , kako kaže njihovim kritikama pomagali da slika. Slikanje pomaže i u psihičkom smirivanju i savladavanju teških vremena u kojima već dugo živimo. Naglašava i da je prošle godine u dva navrata po tri meseca bio u Hilandaru, gde su nastali radovi na veoma starom maslinovom drvetu.
Tu sam istraživao i otkrio godove na preseku tih stabala. Bog je i prirodu obdario, pa sam tu pronašao neke elemente na osnovu kojih su nastali divni radovi, ističe majstor Guta, koji je tražio da ga tako i potpisujemo..
Guta stvara umetnička dela u automehaničarskoj radionici, gde ima i mini biblioteku, i slikarske štafelaje i gde je, kako kaže izgradio svoj svet koji deli sa onima koji imaju slična interesovanja. To je istovremeno i svojevrsna galerija, ali i atelje. Ističe, da mu je posebno drago učešće na izložbi u Majdanpeku, gde su njegova dela bila vrlo zapažena, među 700 akademskih umetnika iz čitavog sveta. Prvu izložbu u Valjevu, doživljava kao rezultat zajedničkog rada sa prijateljima umetnicima, kojima je zahvalan na sugestijama koje su mu davali tokom slikanja i vajanja. Tvrdi i da stalno luta u slikarskom izrazu, pa tako i u slikarskim tehnikama. Na naše pitanje, da li ipak među izloženim slikama ima neka koju bi izdvojio, majstor Guta kaže:
Slika na kojoj nsam prikazao kuću u prirodi, sa šumom i lepotom neba mi je veoma draga. Zadovoljan sam i slikom iz 2018.godine, na kojoj sam prikazao današnju Srbiju iz koje odlaze mnogi mladi ljudi. Tu sam naslikao i ranjenu pticu koja odlazi u nebesa i drvo oguljeno kao naša Srbija, ali ipak sa zračkom nade-zelenim listom, kazuje Guta Marković.
Majstor Guta, je izložbu nazvao “Odjeci duše i senke prošlosti”, jer kaže da mu likovnost omogućava da izrazi ono što rečima ne može iskazati. Ističe i da mu je žao što u Valjevu umetnici nemaju dovoljno prostora da pokažu sve što znaju i rade, jer bez kulture nema opstanka nijednom narodu.
Comments powered by CComment