Dnevnik Dragojla Dudića 1941. godine, osam decenija nakon njegovog nastajanja, pojavio se u obliku u kakvom ga je Dudić i napisao. U Narodnom muzeju u Valjevu predstavljeno je kritičko izdanje ove knjige, koju je priredio Branko Matić.
On se zahvalio svima sa kojima je u ovom projektu sarađivao, počev od recenzenta Mihajla Pantića, Žaneti Đukić Perišić iz Zadužbine Ive Andrića koja je omogućila da se dva Andrićeva teksta koja se odnose na ovu knjigu objave. Među saradnicima su i arhivisti Vojnog arhiva u Beogradu, Narodni muzej Valjevo i Međuopštinski istorijski arhiv Valjevo. Svega ne bi bilo, kaže Matić, da nije bilo Dudićevih saboraca Isidora Brdarića i Lazara Nikolića koji su 1987. godine fotokopirali njegov rukopis i predali institucijama.
Zašto je važno ovo što su Muzej i Arhiv prihvatili da ova knjiga bude objavljena? Važno je zato što je ponovo pokrenuto razmatranje istorije Drugog svetskog rata u čitavoj našoj zemlji, pa i u našem gradu i u tom kontekstu je izuzetno važna ova postavka koja je urađena. Svima koji su na njoj radili odajem veliko priznanje i pozivam sve građane da je posete i počnu da razmišljaju svojom glavom o događaju. U tom kontekstu je važan i ovaj dnevnik. Do sada je objavljivan u šest izdanja, u ukupnom tiražu od oko trideset hiljada primeraka, je bio menjan, prekrajan, prepravljan, dopunjavan, skraćivan, čak su menjali i divan narodni jezik Dragojla Dudića. Zahvaljujući svom ovom trudu, mi sada možemo i da čitamo taj lepi jezik Dragojla Dudića, ali i da vidimo šta je sve on tada, iz dana u dan unosio, bez mogućnosti da to kasnije ispravlja. Ono na šta sam ja najponosniji kao priređivač i što mi je najviše truda odnelo, jeste pažljivo sravnivanje šta su to prethodni priređivači izbacili i promenili. Dudić je bio komunista, revolucionar, ali nije smatrao da treba sakriti ništa što se dešava, naglašava Branko Matić.
Prema rečima direktorke valjevskog Narodnog muzeja, Jelene Nikolić Lekić, namera ove ustanove kulture u ovoj saradnji bila je da pored otvaranja dela stalne postavke posvećene Valjevu u okupaciji, daju još jedan doprinos obeležavanju osamdeset godina od početka Drugog svetskog rata.
Vrednost knjige je celina rukopisa Dragojla Dudića, bez skraćivanja, imajući u vidu da su njegove dnevničke beleške kao jednog od vodećih ljudi ustanka u Srbiji 1941. godine. Prepoznavši vrednost ovog dela, podržali smo kao izdavač, zajedno sa Istorijskim arhivom Valjevo ovo publikovanje, rekla je direktorka Narodnog muzeja Valjevo, Jelena Nikolić Lekić.
Negovanje kulture sećanja jedan je od najvažnijih zadataka svakog naroda, a samim tim i svih nas, rekla je direktorka Međuopštinskog istorijskog arhiva Valjevo Bojana Savčić. Kako kaže, Arhiv je oduvek podržavao kvalitetno objavljivanje sadržaja fondova koji su predati na čuvanje ovoj ustanovi, što će se i ubuduće nastaviti.
Ono što bih želela da istaknem je da se u Istorijskom arhivu u Valjevu nalazi fotokopija rukopisa, kojom rapolažemo zahvaljujućim Dudićevim saborcima, Isidoru Brdariću i Lazaru Nikoliću, koji su prepis predali arhivu 1987. godine, a koji je uvršten u fond zbirka poklona. Rad koji je danas pred vama zaslužuje svaku pohvalu, jer je zasnovan na težnji da se uz poštovanje svih pravila naučno-istraživačkog rada i objavljivanjem dokumenta, objavi svedočanstvo o jednom vremenu. U taj posao uložen je veliki trud i mukotrpan rad njegovog priređivača, istakla je direktorka Međuopštinskog istorijskog arhiva.
U nedelju se obeležava Nacionalni dan knjige i Valjevo će ga na najbolji način, objavljivanjem knjige i predstavljanjem ovog dela obeležiti, naglasio je Matić. Kako je rekao, najvažnije je što će ovo izdanje omogućiti potonjim istraživačima da objektivnije promišljaju, analiziraju i izvode zaključke o dešavanjima koje je Dudić opisao u svom dnevniku. Matić dodaje da je neophodno uraditi i dva dodatka, registar imena i registar reči koje su manje poznate.
Comments powered by CComment