Priča o bezbednosti dece na internetu je možda u drugom planu, zbog aktuelne epidemiološke situacije i korona virusa, što je glavna tema u poslednje vreme, smatra Rade Jekić, mentor i kreator programa Bezbednost dece na internetu.
Kako kaže, deca su najranjivija kategorija, najviše su izloženi internetu i novim tehnologijama uopšte. Najčešći oblici zloupotrebe dece na internetu su, dodaje, vršnjačko nasilje, igre izazova i jutjuberi.
Najčešće pitanje koje sam dobijao tokom predavanja bilo je „Šta ja da radim?“. Mislim da je to individualna stvar, zato što morate znati kakav odnos imate sa svojim detetom. Ne postoji univerzalno rešenje. Možete primeniti i starešinstvo i zabraniti, ali bojim se da će to kod dece izazvati revolt i da će zbog toga više koristiti. Svako predavanje sam počinjao govoreći da je uloga roditelja danas vrlo teška. Okruženi smo svim tim uređajima i novim tehnologijama i jednostavno ne možemo da ih izbegnemo. Moramo da im se prilagodimo, prvo mi kao roditelji, a onda da prilagodimo i decu, kaže Jekić.
Problem je što roditelji nisu prilagođeni i o opasnostima koje vrebaju na internetu ne znaju gotovo ništa, dodaje on. Deca su, kako kaže, prepuštena sama sebi, da istražuju, pri čemu i nailaze na sve te probleme.
Ne postoji univerzalno rešenje. Aklo detetu zabranite – više će koristiti, ako mu ne date telefon, imaćete problem da ga društvo u školi proziva što jedino nema telefon, a onda se razvija određena forma vršnjačkog nasilja, tako da je to vrlo klizav teren, dodaje on.
Sa početkom epidemije, počela je i onlajn nastava. Jekić je, kaže, sarađivao sa školama i prvo što je urađeno jeste da je nastava emitovana putem TV-a, a onlajn deo je bio putem Viber grupa.
Bili ste u situaciji da vaše dete mora da ima telefon, da mora da ima Viber. Ne znam da li je iko proveravao kolika je starosna granica za korišćenje tih mreža, naglašava Jekić.
O ovom problemu se nedovoljno govori, a samim tim i malo zna. Kako bi se mladima skrenula pažnja na opasnosti koje vrebaju u virtuelnom svetu potrebno je angažovanje društva kao zajednice. Kada se problem i uoči, nailazi se na sledeću prepreku – kome se obratiti za pomoć? Jekić kaže da bi na lokalu trebalo okupiti ljude koji su odgovorni i formirati savet koji koji će se baviti ovim problemom, ako ništa drugo, onda da roditelji mogu da potraže savet i pronađu odgovor na svoja pitanja.
Comments powered by CComment